Jedna od najvećih štetnih posledica koje se dešavaju u saobraćaju su saobraćajne nezgode.
Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja je započeta ili se dogodila na putu, pri čemu je je najmanje jedno vozilo u pokretu, jedno lice je povređeno, nastradalo ili je pričinjena veća ili manja materijalna šteta.
Pri definisanju saobraćajne nezgode treba jasno napomenuti da saobraćajna nezgoda nije kada se motikultivator, traktor, radna mašina, zaprežno vozilo koji obavljaju radove i koji se kreću po njivama prevrnu ili udare u neku prirodnu prepreku, a pri tom nije učestvovalo drugo vozilo I kada drugom vozilu nije pričinjena šteta. Isto tako saobraćajna nezgoda nije ukoliko se desi materijalna šteta i ukoliko je povređeno lice koje je upravljalo sportskim autom na trkačkoj stazi za vozila.
Dužnosti i obaveze u slučaju saobraćajne nezgode
Prema odredbama Zakona treba da se obezbedi sprečavanje novih stradanja, efikasno spasavanje nastradalih, obezbeđivanje kvalitetnog uviđaja, prikupljanja i evidencija podataka o nezgodi, obezbeđenje protočnosti saobraćaja nakon saobraćajne nezgode.
Prema podacima MUP Srbije najčešći uzroci nastanka saobraćajnih nesreća su: neprilagođena ili nepropisna brzina, psihofizičko stanje vozača, neispravnost vozila i puta, neustupanje prava prolaza, nepropisne radnje u saobraćaju.
Međuzavisnost uzroka i grešaka u nastanku saobraćajne nezgode
Neposredni izvor opasnosti u saobraćaju su uzroci nezgoda, koji utiču na stvaranje greške, kao pojavnog oblika ovog uzorka. Pojavni oblik može biti nepropisna vožnja, a sve ono što je neposredno uticalo na unutrašnje izvore ponašanja vozača da na napravi grešku predstavljaju uzroke. Nepropisna ili nepravilna vožnja, kao što je nepoštovanje saobraćajnih znakova, je pojavni oblik , a njen uzrok predstavlja ono što je neposredno uticalo na unutrašnje izvore ponašanje vozača da napravi grešku.
Uzajamno delovanje uzorka i grešaka koji dovode do nastanka nezgode
Uzroci saobraćajnih nesreća se mogu sprečiti, a njihove posledice smanjiti preventivnim merama na jačanju bezbednosti saobraćaja. Najvažnije su: kvalitetna obuka vozača, saobraćajno obrazovanje, kvalitetna putna mreža, ispravna vozila, sprovođenje odredbi Zakona, ali i podizanje saobraćajne kulture stanovništva. Najčešće posledice saobraćajnih nezgoda su: nastradala lica, patnja, bol, nematerijalne i materijalne štete.
Poražavajući podaci
Prema statističkim podacima u Srbiji iz 2015. godine u Srbiji se prosečno dešavalo 103 saobraćajne nezgode, sa prosekom 2 poginula i 52 povređena lica. Prema tim podacima najugroženiji su vozači i putnici u vozilu, pešaci, biciklisti i deca (vidi sliku ispod).
Oko 800 do 900 miliona evra godišnje iznosi godišnja materijalna šteta. Podaci su zabrinjavajući i poražavajući što samo ukazuje na potrebu delovanja preventivnih i represivnih mera kako bi se povećala bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
U Srbiji je u periodu od 2005 do 2015. godine smanjen broj poginulih za 50%. Svetski podaci kažu da 1.3 miliona ljudi godišnje, odnosno 3000 ljudi dnevno, izgubi život u saobraćajnim nezgodama. Što se tiče broja teže i lakše nastradalih ljudi cifra se kreće između 20 i 50 miliona.
Pre sedam godina je generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se proglašava Decenija akcije za bezbednost saobraćaja na putevima. Cilj rezolucije je smanjiti broj stradalih, povređenih, materijalne izdatke za lečenje, kao i sprečavanje traume izazvane saobraćajnom nesrećom.
Svetskim danom sećanja na žrtve u saobraćaju proglašena je treća nedelja u mesecu novembru. U pitanju je dan kada se ističe značaj javne svesti o posledicama saobraćajnih nezgoda, a, takođe, taj dan predstavlja i opomenu na tragedije koje se mogu uspešno sprečiti ako se posveti veća pažnja na bezbednost u saobraćaju.
