Noćni uslovi vožnje predstavljaju uslove smanjene vidljivosti, koji se mogu predvideti u toku noćne vožnje.
Uticaj na sposobnost vozača
Ono što noćnu vožnju čini specifičnom jeste opterećenje koje se stvara kod vozača usled smanjene vidljivosti za razliku od dnevne vožnje. Kako bi noćna vožnja bila što bezbednija vozač je dužan da prilagodi brzinu kretanja, pravilno upotrebljava svetla, kao i da obrati pažnju na sve ostale činioce koji omogućavaju bezbednu vožnju.
Karakteristika noćne vožnje je da je vidljivost zavisi od dometa svetlosnog snopa reflektora vozila. Ukoliko su dobro podešena svetla svetlosni snop može da dostigne daljinu od najmanje 100 m. Druga karakteristika noćne vožnje jeste da se kod vozača usled jačine svetlosti i verovanja da imaju dobre kočnice stvara iluzija bezbednosti. Stvarnost je, nažalost, surovija, i greške koje se prave tokom noćne vožnje mogu ostaviti trajne i nesagledive posledice.
Specifičnosti vožnje noću
Vožnja noću ima svoje specifičnosti na koje moramo obratiti posebnu pažnju. Neke od njih su:
- otežano preticanje zbog korišćenja dugih svetala
- otežano mimoilaženje i uočavanje pešaka
- otežana vožnja u koloni zbog zaslepljivanja svetlima od vozila koja nam dolaze iz suprotnog smera
Zato osvetljenje saobraćajnica svetlima vozila ima odlučujuću ulogu u bezbednoj vožnji tokom noći. Kao što smo napomenuli svetlosni snop bi trebalo da osvetljava put od najmanje 100 m, međutim te objekte koje svetlosni snop obasja vozač ne može da prepozna sve dok ga jasnije ne osvetli, a tada objekat nije udaljen 100 m već znatno manje. Poseban problem predstavlja uočavanje tamnih i sivih objekata.
Zbog kašnjenja koje se javlja tokom vožnje noću, vozač ne može da reaguje za 1 sekundu, već kasni za još jednu sekundu. Tako smo došli do dve sekunde, a njima treba pridodati i vreme koje je oku potrebno da se prilagodi na određenu daljinu. Uz to ne treba zaboraviti i kašnjenje u odnosu na reagovanje tokom vožnje tokom dana. Tako dolazimo do 2-2.5 sekunde tokom koje vozač mora da drži skocentrisanu pažnju na 100 metara ispred drugog vozila.
Međutim, to nije uvek moguće prvenstveno zbog skretanja pogleda vozača tokom vožnje. Takođe, tokom vožnje sa kratkim svetlima ukoliko je mešoviti saobraćaj mogu se pojaviti i razne teško uočljive prepreke. Zato brzina ne sme da bude veća od 50 km/h, kako bi se na vreme reagovalo.
Uočljivost vozila, pešaka i prepreka na putu, uticaj na brzinu i procena brzine
Preglednost predstavlja mogućnost vozača da na određenoj udaljenosti vidi situaciju na putu, i sa obe bočne strane. Preglednost se može pogoršati ukoliko na putu postoji pokretni i nepokretni predmeti na putu koji će onemogućiti vozača da na vreme reaguje i izdvoji potencijalno opasan objekat iz okruženja i tako na pravi način proceni njegov položaj na putu, brzinu i pravac kretanja. Da bi ih razlikovao vozač mora da vidi prepreku sa oba oka, tj. u području binokularnog pogleda. Međutim, taj pogled ponekad oduzima i puno vremena, od 1.2 do 1.5 sekundi.
Opasnost koja vreba tokom noćne vožnje, ali i u uslovima smanjene vidljivosti, dolazi usled nedovoljne preglednosti puta sa preprekama: neosvetljeni biciklisti, traktori, pešaci, pojava odrona, oštećenje puta, i slično. Za vožnju u navedenim uslovima vozač mora biti obučen da pravovremeno reaguje.
U uslovima smanjene vidljivosti potrebno je obratiti veću pažnju i opreznost prema pešacima jer su oni često neupadljivi, ili se ne uočavaju na vreme.
Vidljivost pešaka zavisi od: jačine i vrste svetla sa kojim se osvetljava, refleksije podloge po kojoj se kreće pešak, refleksije odeće koju nosi sam pešak, čistoće vetrobrana, kao i vidnih sposobnosti vozača.
Do neadekvatnog broja informacija može doći zbog loše ulične rasvete, slabog svetla i neosvetljenih vozila na putu, povećanog zamora, zaslepljivanja sunčevim zracima i sl.
Svetlo obučen pešak mnogo bolje se uočava od onog u tamnijoj odeći, jer tamna odeća apsorbuje mnogo više svetla. Na osnovu istraživanja koje sprovedeno uočeno je da se pešak u tamnoj odeći zapaža na tek na 26 m, onaj u sivoj na 31 m, a pešaci koji nose svetloodbojni prsluk na udaljenosti od 136 m.
Primeri bezbedne i nebezbedne brzine pri noćnoj vožnji
Pođimo od činjenice da pešake u tamnoj odeći uočavamo tek na 26 m, da je mokar kolovoz, a da se krećete nebezbednom brzinom od 70 km/h. Doćiće do saobraćajne nezgode, jer je zaostavni put 56 m. Sa druge strane ukoliko vozimo 40 km/h, pri istim vremenskim uslovima zaustavićemo se ranije jer je i zaustavni put samim tim kraćii iznosi 23 m, pa nećemo naleteti na njih.
