Osobine vozača utiču na njegove postupke u rešavanju saobraćajnih situacija, pa se zato smatraju presudnim faktorom u bezbednosti saobraćaja. Vozač tokom vožnje svojim čulima prima informacije koje se dešavaju na putu i zatim usklađuje svoje kretanje sa saobraćajnom signalizacijom i saobraćajnim propisima.
U zavisnosti od različitih saobraćajnih situacija vozači se i drugačije ponašaju. Faktori koji prave razlike u ponašanju su individualne sposobnosti, karakterne osobine čoveka, njegovo zdravstveno stanje, starost, volja, moral, emocije, znanje, veštine, temperament, stepen obrazovanja.
Lične karakteristike vozača
Sposobnost predstavlja skup stečenih i prirodnih karakteristika ličnosti, a koje omogućavaju realizaciju neke aktivnosti. Sposobnost predstavlja sve ono što vozač može da uradi u određenom trenutku. U vozačke sposobnosti spadaju: psihomotorne, mentalne i perceptivne sposobnosti.
Vozači se razlikuju međusobno po sposobnostima. One se manifestuju: u uspehu u ovladavanju saobraćajnim situacijama, uspešnosti u obuci vozača, opažanje-percepciji događaja u okolini, vremenima reagovanja.
Sposobnosti vozača razvijaju se do 18-te godine, i one su poprilično nepromenjene do 30-te godine. Od 30-te do 50-te godine primećuje se blagi pad, dok je posle 50-te taj pad sve značajniji. Donja granica za sposobnost vozača je 65 godina. Kako starimo opadaju i fizičke i mentalne sposobnosti vozača. Iz tog razloga potrebna je češća provera zdravstvenih i psihofizičkig sposobnosti vozača starijih od 65 godina.
Laici bi mogi posumnjati da su osobe sa navršenih 30 godina slabiji vozači. Međutim, prema podacima najveći broj saobraćajnih nesreća izazvale su osobe od 18 do 25 godina starosti. I za to postoji objašnjenje-vozači su sa godinama bogatiji iskustvom, emotivno su stabilniji, bolje procenjuju rizične saobraćajne situacije. Mlađi vozači su impulsivniji, skloniji riziku, precenjuju svoje sposobnosti, a veoma često su i neodgovorni i netolerantni.
Osnovne osobine vozača koje su vezane za pravilno reagovanje u saobraćaju smo podelili u tri grupe:
- Senzorne sposobnosti, funkcije čulnih organa. Pomoću čulnih organa koje podražavaju nervni sistem nastaju čulo mirisa, vida, ravnoteže i sluha.
Čulo vida je, svakako najvažnije, jer se vidom prikuplja preko 90% informacija koje su značajne za pravilno i pravovremeno reagovanje u saobraćaju. Kod čula vida u saobraćaju posebno se ističu: adaptacija oko na svetlo i mrak, razlikovanje boja, vidno polje, sposobnost stereoskopskog zapažanja, oštrina vida. Čulom sluha dobijamo značajne informacije, ali i primećujemo buku. Buka će nepovoljno uticati na vozača jer smanjuje njegovu sposobnost za bezbednu vožnju, izaziva umor i samim tim nepovoljno utiče na vozača.
- U drugu grupu svrstavamo psihosomatske spososbnosti (sklad vizuelnog primećivanja, zapažanja, brzina i tačnost reagovanja na selektovane draži, brzina i prilagođenost pokreta i koordinacija, voljno ponašanje)
- Mentalne sposobnosti (učenje, pažnja, pamćenje mišljenje, inteligencija, budnost…)
Vozač može biti brzoplet ili smiren, osetljiv ili inertan, energičan ili neodlučan. U zavisnosti od ovih osobina definisani su i postupci vozača kojima će on pokušati da reši problem u toku vožnje. Kvalitet postupaka vozača u saobraćaju na putu zavisi načina sprovođenja i donošenja odluka tokom vožnje, ali i od pravilne procene saobraćajne situacije.
Nijedan čovek sam po sebi nije isti, svaki vozač se razlikuje, ali jedna stvar mora da bude identična za sve tipove ličnosti. U pitanju je temeljna i sveobuhvatna obuka kako bi se na pravi način spremili za vozački ispit.
Stav vozača u saobraćaju
Svaki vozač bi morao da ima stav u saobraćaju, koji se odnosi na jasan stav o pravilnom i odgovornom ponašanju kako bi se izbegla i predvidela saobraćajna opasnost. Stav predstavlja sistem vrednosti po kojima funkcionišemo. Možemo reći da su stavovi i sistem ponašanja, odnosno spremnost da se na određenu situaciju reaguje pozitivno ili negativno.
Pozitivni stavovi u saobraćaju se ogledaju prvenstveno u: poštovanju saobraćajne signalizacije, poštovanju ograničene brzine, prvenstva prolaza na raskrsnicama, propuštanju pešaka na pešačkim prelazima…
Negativni stavovi, sa druge strane, često dovode do saobraćajnih prekršaja.
Osim pozitivnih i negativnih stavova imamo i privremene i stalne stavove. Privremeni stavovi nastaju najčešće kao posledica nekog emotivnog događaja značajnog za vozača, dok su stalni stavovi rezultat samouverenosti, određenog vaspitanja, nepoštovanja saobraćajnih pravila i signalizacije.
Stavovi se teško menjaju, a poseban uticaj na njegovo formiranje imaju uticaj porodica, društvo, sredstva informisanja, vaspitno-obrazozovne ustanove. Promena stavova o značaju bezbednog ponašanja može se ostvariti kroz stalnu edukaciju, propagadnu delatnost, naknadnu obaveštenostzastrašivanje kaznama…
Društvo mora bi se i kod ostalih učesnika razvije verovanje u u stav o poštovanju čoveka i života, opravdanosti tolerantnog i humanitarnog odnosa prema drugim učesnicima, o saobraćajnoj kulturi, ali i o ostalim pozitivnim životnim vrednostima.
Urođena osobina ličnosti vozača koja određuje brzinu, snagu i trajanje reakcije je temperament. Radi se o psihičkim karakteristikama čoveka povezane sa emocijama.
Sve ljude prema temperamentu možemo podeliti na flegmatike, melanholike, sangvinike i kolerike. Nije poželjno da vozač bude kolerik ili flegmatik, već nešto između ta dva temperamenta.
Crte ličnosti se različito ispoljavaju kod svakog pojedinca ponaosob. One mu omogućavaju da se ponašaju u skladu sa principima koje važi u društvu.
Moralnu stranu svakog čoveka i njegov odnos prema prema drugim ljudima, kao i prema poštovanju društvenih normi određuje karakter. Kao i na formiranje stavova uticaj porodie i okoline ima jedan od presudnih uticaja na formiranje karakternih osobina. One mogu biti pozitivne i negativne. U pozitivne karakterne osobine spadaju: odgovornost, skromnost, moral, poštenje, savesnost, marljivost… Neke od negativnih karakternih osobina su: seičos lenjost, neodgovornost, hvalisavost, lažljivost… Kao i kod negativnih stavova i osobe sa negativnim karakternim osobinama sklonije su izazivanju saobraćajnih prekršaja.
Važni faktor u međuljudskim odnosima predstavlja saobraćajno obrazovanje i kultura u saobraćaju. Saobraćajna kultura se pre svega ispoljava u odnosima prema: pešaku, vozaču, motociklistima, biciklistima, zaprežnim vozilima, životinjama, putevima, životinjama, motornim vozilima, propisima, kao i prema samom sebi.
