Dobra i pravilna procena i orjentacija vozača u vremenu i prostoru veoma je važna jer predstavlja uslov za bezbedno odvijanje saobraćaja na putevima. Zapravo, u pitanju je preduslov za donošenje dobrih odluka.
Nakon obuke vozača i položenog vozačkog ispita važno je da vozač stekne rutinu koja podrazumeva i dobru orjentaciju u vremenu i prostoru.
Orjentacija vozača u vremenu
Krećući se iz tačke A u tačku B, vozač mora da proceni, i na osnovu toga isplanira potrebno vreme za koje će proći traženu razdaljinu. Zbog toga je važno planiranje kretanja. Planiranje kretanja podrazumeva da odabere bezbednu maršrutu, da proceni potrebno vreme i brzinu koje mu je potrebno , ali i da planira rezervno vreme zbog nepredviđenih zastoja kao što su radovi na putu, saobraćajne nezgode,…
Orjentacija vozača u prostoru
Orjentacija vozača u prostoru je najznačajnija radnja u procesu donošenja odluke. Pri tome treba istaći da se sama orjentacija u prostoru vrši na tri ose puta i putnog okruženja: vertikalnu, poprečnu i podužnu.
Pri savladavanju trajektorije puta vozač bi trebao da oseća prostor koji sa gabaritima svog vozila zauzima na putu.
Za vozača je veoma važno da pravilno proceni poprečno rastojanje i podužno odstojanje između: vozila i vozila, vozila i puta, vozila i objekta, vozila i lica.
Vertikalna prostorna orjentacija odnosi se kako na objekte, tako i na prepreke na putu kao što su visina ulaza u garažu ili grana od drveća, visina nadvožnjaka, dubina udarnih rupa,… Kontrola prostorne orjentacije odnosi se, pre svega, na bočne prepreke i širinu slobodnog profila puta.
U zavisnosti od kvaliteta sakupljenih podataka , vozačevog znanja, iskustva, veština i psihofizičkih osobina zavisi i orjentacija vozača u prostoru.
Tokom vožnje vozač se orjentiše u prostoru prema: terenu i objektima pored puta, učesnicima u saobraćaju, putu i saobraćajnoj signalizaciji. Važno je da se potpuno koncentriše, ali i da povede posebnu pažnju da li se kreće pravilno, da li se nalazi na pravoj poziciji, da li održava dovoljno odstojanje i rastojanje od drugih učesnika u saobraćaju. Na vozačevu orjentaciju u prostoru utiču i spoljni faktori poput uticaja zaslepljivanja od sunca ili svetala vozila, putno okruženje,…
Prilikom prolaska od tačke A do tačke B vozač stvara kognitivnu mapu. To je mapa koju on ima u svojoj glavi, po kojoj se kreće, savladavajući pri tome prepreke na putu do svog „svakodnevnog“ odredišta.
Vozač često ove relacije vozi napamet, pod smanjenom koncentracijom, ali i podeljenom pažnjom.
Ali, promene režima saobraćaja mogu ga dovesti do pogrešnih postupaka kojima će ugroziti saobraćaj. U promene režima saobraćaja spadaju ukoliko npr. ulica nije više jednosmerna već dvosmerna, postavljena je nova saobraćajna signalizacija, i dr.
I ometanje u toku vožnje, odnosno sve radnje koje vozaču odvraćaju pažnju od bezbednog i normalnog upravljanja motornim vozilom utiču na orjentaciju vozača u prostoru.
Neadekvatno ponašanje vozača prilikom vožnje utiče u velikoj meri na orjentaciju kretanja, i samim tim na bezbednu vožnju jer vozač gubi orjentaciju i ne zapaža važne događaje u saobraćaju. Možemo reći da tada dolazi do audio-vizuelne distrakcije vozača, rasipanja pažnje.
Ometači u orjentaciji vozača ne moraju biti samo vozilu, već i izvan njega: svetleće reklame, reklamni plakati, sudar, traženje putokaza, policijska patrola, neki neobičan automobil.
Međutim, ne deluju svi ometači podjednako na sve vozače. Inteligentnije osobe lako nalaze više stvari koje odvraćaju pažnju. Za njih možemo reći da se lakše prepuštaju i drugim preokupacijama. Ne možemo da kažemo da je ometanje bilo faktor koji uzrokuje nastanak saobraćajne nezgode, zbog toga što ne postoji pravi način za njegovo dokazivanje. Ali, nije retkost da mnogi vozači kada žele da prikriju svoje greške ukazujući na pojavu ometača u toku vožnje.
