Jedan od najznačajnijih faktora koji trenutno utiču na psihofizičku sposobnost vozača jeste alkohol.
Konzumiranjem raznih alkoholnih pića čovek u svoj organizam unosi alkohol probavnim taktom. Kao i većina drugih narkotika alkohol dovodi do uzbuđenja, a zatim i do paralize nervnog sistema. Ovo ima kao posledicu smanjenje pažnje, jer je alkoholisan vozač opasan i nesposoban za normalno učešće u saobraćaju.
Dejstvo alkohola utiče na smanjenje akomodacije oka, dovodi do poremećaja dubinskog gledanja, pa vozač ima problema da proceni udaljenost i brzinu bozila. Dalje, smanjuje se i sposobnost odlučivanja jer trezan vozač reaguje na opasnost u opsegu 0,75 i 1 sekunde, a vozaču pod dejstvom alkohola treba i do 2 sekunde da donese odluku.
Vozač koji nije konzumirao alkohol vidi saobraćajni znak na gotovo 140 m, a pijan vozač na 100 m, pa čak i manje.
Alkohol utiče i na sluh, pa tako trezan vozač čuje drugo vozilo na udaljenosti od 340 m, a pijan na 203 m.
Pri većoj koncentraciji alkohola smanjuje se vidno polje, vid se pogoršava, prelazi u dubinski vid, a često vozači vide i duplo.
Konzumacija alkohola usporava i vreme koje je potrebno oku da se adaptira na mrak, a usporene su i reakcije na zvučne i svetlosne signale, refleksi su usporeni, radnje se izvode netačno, a osećaj ravnoteže je narušen. Sve ovo dovodi do katastrofalno lošeg ličnog zaključka da se opasnost potcenjuje, a vlastite sposobnosti precenjuju.
I brojke do kojih dolazimo nisu bezazlene, pa tako alkoholisani vozači od 1,5 mg/ml imaju 40 puta veću šansu da naprave neki nepromišljen potez u odnosu na vozače koji nemaju alkohola u krvi, ili za oko 30 puta veću šansu u odnosu na one vozače koji imaju dozvoljenu koncentraciju od 0,30 mg/ml alkohola u krvi.
Koje grešake prave vozači koji voze pod uticajem alkohola?
Prilikom obuke vožnje verovatno ste se susretali sa savetima vaših instruktora koji su vas savetovali da nikako ne konzumirate alkohol pre vožnje.
Vozači pod dejstvom akohola obično prave sledeće greške:
- Nepravilno obilaženje i preticanje
- Nepoštovanje prednosti prolaska
- Nepropisna brzina
- Nepravilno mimoilaženje
Najčešće saobraćajne nezgode vozača koji voze pod uticajem alkohola su: sudar sa vozilima iz suprotnog smera i prevrtanje i sletanje sa puta zbog neprilagođene brzine.
Alkoholisani vozač ne samo da je uzrokovao saobraćajnu nezgodu na putu, već neretko i beže sa mesta na kome se desila saobraćajna nezgoda.
Vrste alkoholisanosti
Utvrđivanje količine alkohola u krvi vrši se: analizom krvi i urina, sredstvima i uređajima, ali i vandrednim kontrolnim zdravstvenim pregledom.
Do 0,30 mg/ml predstavlja blagu alkoholisanost, Od 0,30 mg/ml do 0,50 mg/ml predstavlja umerenu alkoholisanost, od 0,50 mg/ml do 1,2 mg/ml srednju alkoholisanost, od 1,2 mg/ml do 1,6 mg/ml tešku alkoholisanost, od 1,6 mg/ml do 2,00 mg/ml, veoma tešku alkoholisansot, a više od 2 mg/ml potpunu alkoholisanost.
Vozač ne sme da u svom organizmu ima alkohol ili psihoaktivne supstance, ali i da pokazuje znakove poremećaja koji su posledica konzumiranja istih:
- Vozač motornog vozila za prevoz više od osam lica, odnosno čija je masa veća od 3500 kg
- Vozač motornog vozila koji obavlja javni prevoz
- Vanredni prevoz
- Vozač vozila kategorija AM, A1, A2 i A
- Instruktor vožnje, kandidat za vozača
- Vozač sa probnom vozačkom dozvolom
- Ispitivač na praktičnom delu vozačkog ispita
- Vozač vozila sa pratnjom i sa pravom prelaza
Koncentracija alkohola u krvi zavisi od mnogo činilaca:
- Količine hrane
- Vrste alkoholnog pića
- Brzine kojom se alkoholno piće ispija
- Telesne težine
- Genetike i tolerancije
- Stanja jetre
- Lekova
Apsorpcija alkohola počinje odmah posle uzimanja, a u krv dospeva posle samo 1,5 minuta. Nakon pola sata i jednog sata po konzumiranju unesena količina se nalazi u krvi i struji po organizmu, tako da je nakon sat vremena po uzimanju alkoholnog pića i najveća koncentracija alkohola u organizmu.
Da bi se eliminisao alkohol iz organizma potrebno je duže vremena, nego što je to bio slučaj sa apsorpcijom. Za jedan sat kod žena se prosečno eliminiše od 0,10 do 0,12 promila, a kod muškaraca od 0,10 do 0,15 promila. Ove podatke ne treba uzeti zdravo za gotovo, jer stvarna eliminacija alkohola iz organizma zavisi od slučaja do slučaja.
Psihoaktivni lekovi takođe nepovoljno utiču na vožnju. U kombinaciji sa alkoholom pojačavaju zajedničko dejstvo. Oni deluju na psihofizičku sposobnost vozača, pa zato pre upotrebe treba pročitati upustvo, i ako je to potrebo posavetovati se sa vašim lekarom ili farmaceutom. Kako biste ih lakše prepoznali na pakovanju ćete ugledati crveni trougao. Trougao može biti prazan i ispunjen. Crveni prazan trougao predstavlja upozorenje da lek deluje štetno u kombinaciji sa alkoholom, dok crveni ispunjen trougao predstavlja upozorenje da lek štetno deluje na vozačku sposobnost.
Droga predstavlja opasnost koja vreba po vozače, pa je zato korišćenje, odnosno uživanje droge zabranjeno. Pod dejstvom droge se osećamo zadovoljni, euforični, veseli, ne marimo na teškoće, agresivno se ponašamo, a dolazi i do halucinacije i gubljenja kontrole u ponašanju.
Dalje, droga utiče i na: slabiju motoriku, smanjuje pažnju, sužava vidno polje, produžava vreme reagovanja, dovodi do slabog prepoznavanja.
Kako bi suzbila tu pošast policija kontroliše vozače i na prisustvo droga. Testiranje se vrši pomoću „dreger drag testa“. Na ekranu računara se analizira ispljuvak, štampa se rezultat koji pokazuje koju vrstu droge je vozač koristio i u kojoj kolilčini. Test može da prepozna sledeće vrste droge: kanabis, opijate, benzodiazepine i amfetamine.
