Brzina reagovanja, odnosno vreme koje je potrebno vozaču da reaguje veoma je važno za bezbednu vožnju. Pri tome vozač mora da poseduje i specifične psihomotorne sposobnosti kao što su: brzina reagovanja, sklad vizuelnog primećivanja, brzinu i prilagođenost pokreta ruku i nogu.
Vreme reagivanja
Vreme reagovanja razlikuje se od vozača do vozača. Odnosi se na psihičku reakciju i zavisi od:
- vremena zapažanja i shvatanja opasnosti
- vremena prepoznavanja i procene
- vremena odlučivanja
- vremena akcije
Različiti faktori utiču na vreme reagovanja vozača. Neki od njih su: sposobnost, psihičko stanje vozača, vrsta podražaja, starosna dob vozača, nivo njegovog znanja i veština, iznenadne pojave opasnosti, brzine kretanja vozila.
Usled delovanja specifičnih spoljašnjih ili unutrašnjih faktora produžiće se i vreme reagovanja.
Iz ovoga sledi disproporcija koja kaže – ukoliko je vreme reagovanja kraće, i brzina kretanja vozila manja i put reagovanja će biti kraći.
Stanje kočnica, kolovoza i pneumatika nema uticaj na dužinu puta reagovanja vozača, pri tome se za izračunavanje uzima prosečno vreme, koje neki još nazivaju i psihotehničko vreme. To vreme iznosi oko 1 sekund.
Opasnost u saobraćaju ćete brže uočiti ukoliko vozite prilagođenom brzinom, imate veći nivo znanja, više vozačkog iskustva, dobro predvidite opasnost i ukoliko niste pod uticajem droge, lekova ili alkohola.
Pažnja vozača
Pažnja predstavljastanje povećane budnosti gde je psihička aktivnost usmerena na nešto određeno. Iz spoljašnjeg okruženja na čoveka deluje veliki broj draži, ali on, zapravo, uspeva da opazi mali broj. Da li će i koje , uopšte, informacije biti primljene zavisi od četiri faktora: trajanja, obima, distribucijei inteziteta pažnje.
Čovek svojom pažnjom može da zapazi samo ograničen broj predmeta i on iznosi 5+-2. Stalnost ili postojanost bitne karakteristike pažnje. Gipkost pažnje se ogleda u lakoći prelaska pažnje sa jednog predmeta na drugi.
Negativan utisak imamo kada je pažnja više usmerena na unutrašnji život nego na saobraćajna dešavanja, ali i kada je pažnja skrenuta sa saobraćajnih dešavanja na druge atraktivne sadržaje. Takođe, efekat pažnje se negativno izražava i kroz: pažnju usresređenu na samo jednu radnju ili objekatdo upravljanje vozilom zahteva opažanje više elemenata iz okruženja, i smanjenu sposobnost istovremenog opažanja većeg broja akustičnih i vizuelnih signala.
Problem održavanja pažnje posebno je vidan kod mladih vozača, kada mladi i mahom neiskusni vozači imaju problema da uoče, održe i usmere pažnju na bitne elemente iz spoljašnjeg okruženja.
Čak i iskusniji vozači mogu da se ne sete šta se dogodilo u nekoliko pa kilometara vožnje. Nije retkost da se vozači mogu naći u situaciji da ne primete ili prekasno primete nešto što je je od značaja za vožnju prvenstveno iz razloga što su im misli odlutale na potpuno neku drugu temu.
Kada je neko koncentrisan onda je on u stanju da usmeri svoju pažnju na ono što radi, kada je ta pažnja intezivna i dovoljno dugo traje. Koncentracija predstavlja dinamički mehanizam koji aktivira i koordinira naše mentalne i fizičke kapacitete. Pri tome selektivnost, intezitet i motivacija imaju značajnu ulogu.
Nepažnja vozača
Nepažnja može nastati sanjarenjem ili pod dejstvom raznih misli.
Distrakcija, odnosno ometanje pažnje nastaje kao posledica onih aktivnosti čiji je uzrok objekat ili događaj koji se nalazi u ili ček van vozila u saobraćaju.
Korišćenje mobilnih telefona predstavlja odličan primer odvlačenja, odnosno ometanja pažnje kod vozača. Tada dolazi do vizuelne, audiokognitivne i biomehaničke distrakcije. Korišćenjem mobilnog telefona tokom vožnje povećava se mogućnost nastanka vožnje četiri puta.
Korišćenje mobilnih telefona:
- produžava vreme reakcije do 50%
- neopažaju se važni saobraćajni signali i znakovi
- smanjuje se generalna svest o saobraćaju
- donose se rizičnije odluke
- kompenzatorna ponašanja povećanje odstojanja ili smanjenja brzine u odnosu na vozila ispred vas
Još negativniji uticaj na pažnju vozača ima kucanje SMS poruka.
Umor-faktori koji doprinose umoru i njihovo otklanjanje
Umor predstavlja jedan od najzačajnih faktora koji deluju na bezbednu vožnju. Njega karakteriše opadanje radnog učinka posle neprekidnog otklanjanja neke mentalne ili fizičke aktivnosti.
Obično se javlja posle 4-5 sati vožnje i po Zakonu tada vozač mora da napravi pauzu od 45 minuta kako bi se odmorio. Takođe, dobar savet je da prošetate malo ili uradite par vežbi.
Umor je povezan sa budnosti.
Budnost predstavlja takvo stanje u kome postoji spremnost i mogućnost da se reaguje na određene promene značajne za bezbednu vožnju.
Zagađenje vazduha može dovesti do povećanog umora kod vozača. Čak šta više može dovesti i do trovanja. Prvi znaci trovanja su: teško disanje, umor, gubljenje mišišićne snage, pojava crvene boje na licu vozača, malaksalost.
Ukoliko uočite trovanje ugljen-monoksidom zaustavite bezbedno vozilo, proluftirajte kabinu, izađite na vazduh i dubokim mirnim disanjem u trajanju od pola sata do sat vremena pokušajte da smanjite koncentraciju otrovnog gasa u krvi.
Ishrana
Nepravilna ishrana koja može biti preobilna i u smanjenim količinama, negativno deluje na psihofizičku sposobnost vozača. Zato se za vreme duže vožnje vozačima preporučuje da uzimaju manje obroke uz dodatak čokolade, keksa i voćnih sokova. Pomenute namirnice doprineće boljoj koncentraciji i vitalnosti.
